Uvodjenje u svakodnevnu gradjevinsku praksu različitih sistema utopljavanja objekata izazvano oštrim poskupljenjem energetskih resursa na svetskom tržištu i, kao rezultat toga, neophodnost značajnog umanjenja gubitaka toplote tokom eksploatacije gradjevinskih objekata, realizuje se, po pravilu, primenom više ili manje efektivnih sistema umanjenja toplotnih gubitaka kroz spoljašnje zidove.

Pri tome, često se ne obraća pažnja na činjenicu da se opšti toplotni gubici gradjevinskog objekta javljaju kao rezultat pojedinačnih gubitaka (kroz svaki gradjevinski elemenat pojedinačno), koji u procentima od opštih toplotnih gubitaka neutopljenog objekta, u različitim klimatskim uslovima, iznose: kroz podove izmedju 10-20%, kroz spoljašnje zidove između 25-30%, kroz tavanske i krovne ploče između 25-30% i kroz prozore od 30-40%.

Parcijalno rešavanje problema gubitaka toplote građevinskih objekata, zavisno od klimatskih uslova, izolacijom samo fasadnih zidova u svim slučajevima donosi manju ukupnu uštedu energije u odnosu na moguću.

Idealno gledano, zahtevi ka fasadnim konstrukcijama stambenih i poslovnih objekata svode se na sledeće:

• sposobnost da obavljaju funkciju nosećih ili samonosećih zidova
• posedovanje visokih termoizolacionih svojstava
• obezbedjivanje zvukoizolacije
• otpornost na vlagu
• otpornost na mraz
• vazduhopropustljivost
• paropropustljivost
• dovoljna lakoća
• ekološka čistoća
• zadovoljenje protivpožarnih uslova
• dugovečnost
• i konačno, da ne sputavaju arhitektonsku izražajnost
  
• Na žalost, danas ni jedan materijal za izvodjenje zidova objekata ne može da zadovolji ceo kompleks nabrojenih zahteva« (kraj citata).

Medjutim, mi smo uspeli da stvorimo takvu vrstu gradjevinskog materijala za izvodjenje ne samo fasadnih zidova objekata, već i kompletnu paletu gradjevinskih elemenata iz njega stvorenu, koji ne samo da zadovoljavaju ceo kompleks nabrojenih zahteva već ih i proširuju svojom pogodnošću za različite klimatske uslove, različite stepene vlažnosti i različite 24-časovne ekstremne promene temperature!

To je «Simprolit®» - naš patentirani «superlaki» polistirolbeton (ili - kako ga u »Centru za osvajanje i primenu novih tehnologija« u Moskvi nazivaju - »čudo-materijal XXI veka«) i elementi iz njega proizvedeni .
Zidove od Simprolit blokova sa debljinom od svega 30cm «IL NII Gradjevinske fizike

Ruske akademije gradjevinskih nauka» preporučuje za primenu u gradjevinarstvu u svojstvu jednoslojnih fasadnih zidova u svim klimatskim zonama Ruske Federacije, uključujući i klimatske uslove regiona na Dalekom istoku i Sibiru, bez ikakvih dodatnih slojeva za utopljavanje (samo Simprolit blokovi, tanak sloj maltera i završno bojenje), što drastično smanjuje ukupno koštanje objekata.

Simprolit® – patentirani polistirolbeton predstavlja vrstu lakog betona na bazi agregata od ekspandiranih granula polistirola - stiropora. Pri tome, primena polistirolbetona u građevinarstvu nije novost već nekoliko decenija. Naime, ekspandirani polistirol je otkriven 1951. godine i vrlo brzo je počeo da se primenjuje u oblasti lakih betona.

Ovakav proizvod spravlja se na bazi granula stiropora, portland cementa, vode i posebnih aditiva. Samo ekspandiranje sirovine - prethodno nabavljenog praškastog polistirola - može se veoma jednostavno izvesti u vrućoj vodi temperature cca 98°C ili u pari temperature cca 90°C - 110°C, s tim da zapreminska masa ovako dobijenog agregata može da varira u granicama od 10-40 kg/m3. Za proizvodnju SimprolitA uglavnom se koriste granule zapreminske mase 10-15 kg/m3.

Ono što Simprolit® izdvaja u okviru grupe polistirolbetona kojoj pripada je njegova mala zapreminska težina, malo upijanje vode iz okolne sredine, putem absorbcije i putem kapilarnog penjanja, visoka otpornost na mraz, postojanost fizičko-mehaničkih karakteristika bez obzira na procenat sadržaja vlage u njemu i optimalna korelacija izmedju čvrstoće i toplotne provodljivosti.

Simprolit® polistirolbeton je negoriv materijal, klase gorivosti NG (negoriv). Zavisno od projektovanog i primenjenog tipa dodatnih termoizolacionih uložaka, konstrukcije od Simprolita mogu imati grupu gorivosti od G1 do NG.

Simprolit ploče čine Simprolit sistem za utopljavanje fasada koji se sastoji iz dve vrste ploča: Simprolit troslojnih ploča (SUPn) i Simprolit jednoslojnih ploča (SOPn), gde oznaka «n» označava debljinu Simprolit ploče u santimetrima.

Po svojim koeficijentima «ΣK» (Termički koeficijent prolaska toplote elementa ugradjenog u zidu) i «R» (Termički koeficijent otpora prolasku toplote kroz elemente fasadnih zidova), u poredjenju sa odgovarajućim termičkim koeficijentima zida od pune opeke odgovaraju debljini zida od 31cm (SUP 3) do 218cm (SUP15).

Osnovna odlika i prednost Simprolit sistema u odnosu na druge sisteme utopljavanja fasada (osim veoma skupog sistema ventilisane fasade) je njegova paropropusnost. Od svih drugih prednosti koje se pri tom javljaju posebno treba istaći da se kod Simprolit sistema ne javlja kondenzat, koji direktno utiče na dugovečnost fasade koja se utopljava.

Osim toga, za razliku od sistema utopljavanja fasada stiroporom («Demit» fasada i slične), kod kojih se protivpožarne razdelnice izvode iz mineralne vune (što se javlja osnovnim uzrokom kasnijeg pojavljivanja pukotina na fasadi na spoju dva heterogena materijala), kod Simprolit sistema protivpožarne razdelnice su izradjene od istog materijala kao i površina Simprolit ploča, od negorivog Simprolit polistirolbetona.

Svojim odnosom:
kvalitet – niska toploprovodljivost zida – dugovečnost – dobra zvučna izolacija – dobra hidrofobnost – mala težina konstrukcije – ekološka podobnost – ekonomičnost, Simprolit blokovi nemaju premca medju analozima na svetskom tržištu.

Zidovi od Simprolit blokova poseduju visoka termoizolaciona svojstva, a takodje mogu preuzeti na sebe i zvukoizolacione i konstruktivne funkcije, zadržavajući svoju dugovečnost pri dugotrajnoj eksploataciji (100 godina i više).

Izuzetne termofizičke karakteristike Simprolit blokova omogućavaju gradjenje objekata u svim, čak i najoštrijim, klimatskim uslovima Ruske Federacije (Sibir, polarni predeli Dalekoistočnog regiona) bez dopunskih mera za utopljavanje fasade (u Anadiru na Čukotki, par stotina kilometara od Aljaske, sa srednjom zimskom temperaturom -460C, grade se aerodromski objekti Simprolit blokom debljine 30cm).

Simprolit blokovi se mogu primenjivati bilo samostalno, u svojstvu fasadnog termoizolacionog sistema u visokogradnji, bilo kao trajno ugradjena termička oplata pri izvodjenju nosećih i seizmički otpornih zidova objekata.

Simprolit blokovi imaju izuzetne ekološke (sanitarno-epidemiološke) pokazatelje, za klasu kvalitetnije i stepen više nego što je to predviđeno po GOST R 51263-99. U objektima izgrađenim od Simprolit blokova ne samo da se omogućava komfornost življenja saglasno GOST 30494-96, već su u potpunosti ispunjeni i ekološki zahtevi po GOST 30775-2011 i GOST R 51769-2001.

Medju gradjevinskim elementima za izvodjenje pregradnih zidova vidno se izdvajaju Simprolit pregradni paneli i Simprolit pregradni blokovi, koji svojim najpovoljnijim odnosom: kvalitet – niska toploprovodnost – visoka letnja stabilnost – dobra zvukoizolacija – hidrofobnost – čvrstoća – mala težina konstrukcije – cena, nemaju konkurencije medju analozima, posebno kod izvodjenja pregradnih zidova kupatila, taoleta, a takodje i zidova kuhinja sa vodovodnom mrežom.

Naime, zidovi od Simprolit blokova deklarisani se kao «suvi» (ne više od 4% vlažnosti). U slučaju natapanja konstrukcije u havarijskim situacijama oni se brzo suše, bez gubitka fizičkih karakteristika. Kod poplava, zidovi od Simprolit blokova ne upijaju vlagu putem kapilarnog penjanja, kao što to čine zidovi od opeke, siporeksa, penobetona, keramzitobetona, gipskartona i drugih materijala (u slučaju poplava zidovi od tih materijala putem kapilarnog penjanja upijaju vodu po celoj visini, a zatim se dugo suše, ponekad i više od godinu dana ili prosto bubre i raspadaju se). Naime, Simprolit blokovi upijaju vodu na svega 3-4 cm više od nivoa okolne vode, a posle njenog povlačenja zidovi od Simprolit blokova se brzo osuše, što je potvrdjeno i ispitivanjima u Institutu za materijale i konstrukcije Gradjevinskog fakulteta u Beogradu.

Ekonomičnost primene Simprolit blokova u gradjevinarstvu – to je ono što pre svega interesuje Investitora.

Ne ulazeći u sve loše fizičke, termotehničke i ekološke osobine, a posebno i malu trajnost kod nas najčešće primenjivanih fasadnih konstrukcija (od opeke ili siporeksa, utopljenih mineralnom vunom ili stiroporom, malterisanih mineralnim polimercementnim malterom preko mrežice od staklenih vlakana ili obzidane fasadnom opekom i sl.), razmotrimo pre svega nespornu ekonomiju, pa čak i zaradu Investitora po svakom dužnom metru fasadnog zida izidanog Simprolit blokovima.

Pri izvodjenju računice, dozvolimo još jednu aproksimaciju na strani sigurnosti – iako kao spoljni zidovi u našim i najoštrijim klimatskim područjima po termotehničkim karakteristikama u potpunosti zadovoljavaju Simprolit blokovi debljine 12cm (tipovi «SPB50», «SPB60», «SPBS60», «SPBS90»), pretpostavimo da Investitor izida spoljne zidove Simprolit blokovima debljine 20cm (tipovi «SBS20», «SBDS20»).

Primenom Simprolit blokova debljine 20cm, ukupna debljina zida je 22,5cm (Simprolit blok 20cm, unutrašnji malter 1,5cm i spoljašnji malter najviše 1,0cm).
Razlika u debljini iznosi 37,5-22,5=15 cm,
odnosno: = 0,15m2 /po dužnom metru zida.

Cena materijala zida od Simprolit blokova, zajedno sa ispunom od betona i armaturom u svakom trećem redu iznosi oko 18 EURA/m2 fasadnog zida, odnosno, za spratnu visinu objekta od 3,0m cena materijala iznosi 3x18=54 EURA/m dužnom fasadnog zida.

Ako je prodajna cena prostora 500 EURA/m2 (a znatno je veća!), Investitor dodatno dobija 0,15x500=75 EURA/po dužnom metru fasadnog zida.

Osim izloženog, na ukupnu ekonomiju sredstava Investitora utiču i druge prednosti primene Simprolit blokova u gradjevinarstvu, pri čemu se posebno izdvaja:

maksimalna lakoća zidova:

bez obzira što se Simprolit blokovi zidaju zapunjavanjem betonom, ukupna težina zida od Simprolit blokova je daleko manja od odgovarajuće težine klasičnih zidova. Na primer, spoljašnji zid od Simprolit blokova debljine 22,5 cm (Simprolit blok debljine 20cm, unutrašnji malter 1,5cm i spoljašnji 1,0cm) zajedno sa malterom i betonom teži 165 kg/m2 zida (sam Simprolit blok teži oko 3,1 kg/komad ili manje od 27,5 kg/m2 zida), a pregradni zid od Simprolit pregradnih blokova debljine 14cm (Simprolit blok debljine 12cm i obostran malter ukupne debljine 2cm), zajedno sa malterom i betonom teži 121 kg/m2 zida (sam Simprolit blok teži manje od 2 kg po komadu ili manje od 20 kg/m2 zida).

Upoređujući težinu omalterisanog fasadnog zida od Simprolit blokova debljine 20cm (121 kg/m2) i težinu obostrano omalterisanog pregradnog zida od opeke debljine 12cm (296 kg/m2) očigledna je lakoća zidova izvedenih od Simprolit blokova (pri čemu, osim nosivosti, beton koji se naliva u Simprolit blokove doprinosi poboljšanju i drugih neophodnih karakteristika zidova, kao što su: zvukoizolacija, letnja stabilnost, toplotni kapacitet itd.).

Pored navedenih prednosti u lakoći i ukupnoj ceni koštanja, Simprolit blokovi i Simprolit sistem gradjenja uopšte u odnosu na analogne materijale i sisteme za zidanje izdvajaju se i drugim brojnim karakteristikama i prednostima, kao što su:
- lagan horizontalni i vertikalni transport;
- laka obradljivost;
- jednostavno zidanje (nije potrebna visoko kvalifikovana radna snaga);
- odsustvo termičkih mostova na vertikalnim i horizontalnim spojevima (redjaju se bez maltera ili lepka);
- ne zahtevaju debeo sloj maltera;
- ne upijaju vlagu (vlagootporni);
- ne sadrže kreč ili neki drugi agresivni sastojak;
- konstantni maseni procenat vlažnosti: 4% - 8%;
- izuzetno povoljan odnos koeficijenata prolaska toplote materijala u suvom stanju i istog koeficijenta kod elemenata ugradjenih u zidu;
- duktilnost i odsustvo deformacija blokova;
- ubedljivo najbolja letnja stabilnost u odnosu na analoge iste debljine;
- izuzetno dobra paropropusnost (zidovi od Simprolit blokova «dišu»);
- zadovoljenje protivpožarnih zahteva;
- mogućnost primene u svojstvu termoizolacione, trajno ugradjene oplate,
- komfortabilnost;
- ekološka podobnost;
- široki asortiman elemenata koji se proizvode od Simprolita;
- dugovečnost;
- otpornost na mraz;
- postojanost pri reskim dnevnim promenama temperature
- i još mnogo drugih prednosti!